Bila sam kod njega, pričala sam mu o mojim nevoljama. U jednom trenutku grunule su mi suze. Tako sam srušila zid među nama. Otada razgovaramo kao ranije. Smejemo se, zadirkujemo se ali znam da se među nama srušio zid. Saučesnici smo. Kroz tu pukotinu na zidu prolaze razne stvare, sam život prolazi od mene ka njemu i unatrag. Nikla je i trava. U donjem delu pukotine bejahu ptice koje se smeju našim smehom, bejahu nebo, sunce i sve ostale dobro poznate leteće stvari. Sledi Srednji sprat gde presecaju neke hrabrije sveće sa kišnicom suza ovog ili onog od njih. A dole bejahu stvari teške i dobro ukorenjene u zemlju koje možemo podići samo ako stopimo poglede. A ispod pukotine zida nalaze se koreni naših stvari koje se u ćutanju prepliću kao da su nam se prepleli prsti ruku ispod stola.
***
Prošlo leto je kuća obojena u žuto i crvene i druge slične boje. Ukućani ćute. Oni se samo smeju kao na slici. Njihove reči odavno su ućutale, otkada više ja ne stanujem tamo. Ne znam tačno kada se to dešavalo. Pretpostavljam da je bilo ovako: kad sam još bila u kući, kako se događalo da se rodi reč, ona bi se odmah pretvorila u cvet, pravo sunce, tako da se leto povećavalo. Dakle zidovi kuće stalno rastu i rasteći se udaljavaju od mene koja sam bila tamo, među njih četvoro. Nisam imala pojma šta se događa uopšte i govorila sam suviše i vrlo lepo. Stalno govoreći reči - cveće, zidovi se udaljavaju što više u četiri pravca dok se nisam probudila napolju. Vani je bilo leto.
***
Nit kose ja tajno drvo, dok je drvo (bukvalno) javno drvo. Jedno drvo ima jednu nogu u obliku stabla: ono na kojoj drvo stoji na jednoj nozi. Druga je ona koja cveta, odnosno kojom krene jedno drvo. Danas na mojoj ulici sekli su grane drveta zato što su stigle do telegrafskih žica. Sečene grane nisu se izgubile, one su se stvarno povukle unutra, u otsekline, u stablo, vratile su se. Malim koracima kući. Svakako, nisu ni stigle tamo a već su ponovo otišle. Iduće godine ponovo će stići do telegrafske žice. To je otprilike njihov domašaj - drveno stanje. Postoji jedna noga - ona na kojoj drvo stoji na jednoj nozi i ona koja mu omogućava da raste u zemlju koliko više može (kako bi se reklo da nadmaši granice, stanje) do drugog dela zemaljske kuglice da raste i da tamo nikne Drvo, blizanac sa onim, odavde. Da budu dva drveta sa jednim korenom. Ili: da kažemo da svako javno drvo ima tajnih korespondenata u liku niti kose na glavi čiji vlasnik obično pojma nema da kada mu kosa opada znači da drveće uveliko umire. A svojim padanjem mogu čak i da prignječe ljude.
Priredio: Vukman Otašević
Ovdje, 400-402/2002
Ovdje, 400-402/2002
